Svi koji ovo čitamo smo suočeni sa jednom opasnošću sa kojom se niko od nas nije suočio do sada. Strah za zdravlje i život najbližih, a posebno naših roditelja i starijih rođaka, nije nešto što je iko od nas očekivao da će ga snaći u životu.
Ipak, pored straha za život i zdravlje, usled neophodnih mera koje su preduzete da bi se zaštitilo zdravlje nacije, nameće se i pitanje opstanka svih nas koji smo u industriji lepote.
U nedavnoj anketi koja je sprovedena na portalu Lepota i Zver, došlo se do nimalo ohrabrujuće slike naše industrije.
Najveći broj ispitanika uglavnom ne poznaje propise koji regulišu ovaj posao, ne zna koji su svi uslovi koji moraju da budu ispunjeni kad inspektor uđe u lokal, ne poznaje propise koji se tiču radnika, itd.
Kako je najveći broj ispitanih svoj posao započeo u poslednjih par godina, nepoznavanje propisa znači da su na još većem udaru, jer bi kazne podneli dosta teže.
Sa druge strane, dok traje vanredno stanje, to znači da se ne može zarađivati, jer ova industrija u kriznim vremenima, a posebno u vreme epidemija, tradicionalno trpi najveći udarac.
Poslodavac nije u stanju da isplaćuje plate i doprinose za sebe i za radnike, račune za komunalije i zakup prostora, i sve druge dažbine koje opterećuju posao. Ovo može da znači da će nekoliko meseci po vraćanju stvari u normalu svako od nas morati nekoliko prvih meseci da radi samo da bi platio sve što mora da se plati za period koji nije ni radio.
Ne treba naglašavati da će to mnoge od nas da dovede u nezavidnu situaciju, a neki na žalost neće moći da opstanu u poslu.
Za sada, olakšice u raznim vidovima su ponuđene prenzionerima, koricnisima kredita, advokatima, turističkim agencijama i hotelijerima, i drugim profesijama. Bez sumnje, olakšice, koje su više nego potrebne, će da budu ponuđene i drugim profesijama i interesnim grupama.
Naravno da niko od nas ne može da ima bilo šta protiv toga. Svi su pogođeni ovom situacijom i ovo je vreme za društvenu solidarnost koliko god je to moguće.
Međutim, stiče se utisak da veću pomoć dobijaju oni za koje postoji neko ko bi ih organizovao i ko bi njihove probleme predstavio pred organima koji o tome odlučuju.
Hotelijeri, penzioneri, korisnici kredita, advokati, lekari… Svi imaju svoju krovnu organizaciju koja štiti njihova prava, ili čak imaju i predstavnike u vlasti koji se za njih bore. Beauty industrija, iako u velikom usponu, takve predstavnike nema. U takvoj situaciji, svako od nas je nevidljiv, jer kao pojedinci nismo dovoljno jaki da izvršimo pritisak i izložimo svoje probleme tamo gde je to potrebno.
Vanredno stanje će da prođe, ali problemi ove industrije će da ostanu. Veliki nameti, posebno onima koji su na početku, razbacani i nejasni propisi, samovolja administracije koja odlučuje o našim pravima i sudbinama…
Svi ti problemi ostaju i nakon ove užasne situacije u kojoj smo svi. I ti problemi će da nas proganjaju godinama ako ne osmislimo način da svoje probleme na pravi način predstavimo na mestima na kojima se odlučuje o našim pravim i obavezama.
Ako postoji nešto dobro u haosu u kom smo svi, a koji je u ovoj situaciji konačno ogoljen, to je prilika da se iz njega konačno izrodi red. Samo uređena industrija, koja će da ima svoje mehanizme za borbu sa nepotrebnim i skupim nametima i propisima, sa nelojalnom konkurencijom, radom na crno, preparatima koji su preskupi ili ne ispunjavaju zdravstvene ili biološke standarde, da pravno zaštiti sve svoje pripadnike, može da garantuje opstanak, razvoj i povećanje profita industriji u porastu poput naše.
Svakako da je za sada najbitnije pridržavati se propisanih mera, da bismo uspeli da izbegnemo horor scenarije kakve smo gledali u pojedinim državama. Ali, nakon što prođe pošast koja je svakako najveća briga u ovom trenutku, opet ostaju problemi koji su već postojali, uvećani za nove probleme izazvane epidemijom.
I zato je bitno pitanje iz naslova, koje kad postavljamo moramo da mislimo na sve što je rečeno i što nije rečeno u ovom tekstu – šta posle Korone?
Kako je vaše mišljenje? Pišite nam u komentarima
