Od 11. jula ove godine, na snagu stupa „Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad i sprečavanje pojave i širenja epidemije zaraznih bolesti“, kako mu glasi puno ime.
U ovom kratkom tekstu ćete saznati šta on znači za Vas kao poslodavca, kakve su Vaše obaveze i obaveze Vašeg radnika, kao i kolike su kazne za njegovo nepridržavanje.
Ko je obavezan da poštuje Pravilnik?
Obaveze po Pravilniku imaju svi poslodavci koji imaju Akt o proceni rizika. Ovo u suštini znači da svako ko zapošljava makar jedno lice ima obavezu pridržavanja ovog Pravilnika, jer je svako ko ima zaposleno makar jedno lice dužan da ima Akt o proceni rizika.
Pravilnik propisuje donošenje plana, od strane lica koje je kvalifikovano za donošenje Akta o proceni rizika, i taj plan postaje sastavni deo Akta o proceni rizika.
Međutim, nema sumnje, čak i ako niste u obavezi sa imate Akt o proceni rizika (to jest, ako ste jedino lice koje radi u svojoj firmi), da ćete biti u obavezi da se pridržavate makar jednog dela ovih mera, iako možda nećete biti u obavezi da donesete plan o sprovođenju ovih mera.
Kakve su obaveze poslodavca po Pravilniku?
Na prvom mestu, obaveza poslodavca je da donese plan, koji će da postane deo Akta o proceni rizika, a zatim i da uskladi svoje poslovanje sa tim planom.
Ukoliko imate lice koje Vam radi procenu rizika, i koje Vam je izradilo Akt o proceni rizika, u praksi će da znači da će to lice da Vam uradi i dopunu akta o proceni rizika, čiji će sastavni deo da postane i ovaj plan.
U tom planu, treba da se predividi da je poslodavac dužan da:
1) pre početka rada obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;
2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;
3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;
4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;
5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;
6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;
7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;
8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.
Poslodavac je dužan da u slučaju pojave zarazne bolesti kod svojih zaposlenih obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito sledećih:
1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;
2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;
3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;
4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;
5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite;
6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.
Obaveze zaposlenih
Prema Pravilniku, zaposleno lice će biti u obavezi da:
1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;
2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;
4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;
5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;
6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;
7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;
8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;
9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Moguće kazne
Sam Pravilnik nije propisao kazne. Ali kako će ove mere da budu sastavni deo Akta o proceni rizika, i ne postoje samostalno, sledi i da će i kazne da se određuju prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Imajući to u vidu, kazne za pojedine kategorije koje se ne budu pridržavale bilo okoje od odredbi iz ovog Pravilnika mogu da budu sledeće:
1) Ukoliko je poslodavac pravno lice (na primer DOO), kazne se kreću u rasponu od 600.000 do 1.000.000 dinara za neki od prekršaja iz ovog Pravilnika, dok su kazne za odgovorno lice u pravnom licu (najčešće vlasnik firme ili direktor) između 30.000 i 50.000 dinara. Ovde se mora imati u vidu da, ukoliko se ove kazne izreknu, izriču se zajedno, tako da će jednom kaznom da bude kažnjena i firma kao pravno lice, i odgovorno lice u toj firmi.
2) Ukolliko je poslodavac preduzetnik, moće se kazniti kaznom od 200.000 do 500.000 dinara za neki od prekršaja iz ovog Pravilnika.
3) Zaposleni koji se ne pridržava neke od obaveza koje će da mu se propišu ovim Pravilnikom, odnosno planom koji će da bude sastavni deo Akta o proceni rizika, ili ne obavesti poslodavca o rizicima koji postoje na njegovom radnom mestu a nisu propisani Aktom o proceni rizika, moći će da bude kažnjen novčanom kaznom koja se kreće od 10. do 20.000 dinara.
Rok za sprovođenje
Plan primene ovih mera poslodavci su dužni da donesu najkasnije 30 dana od dana stupanja na snagu ovog Pravilnika. Kako pravilnik stupa na snagu 08.07.2020. godine, to znači da će plan morati da bude donet najkasnije do 07.avgusta 2020. godine. Nakon toga, poslodavac će da ima rok za usaglašavanje svog poslovanja sa tim planom, a taj rok će da odredi lice koje je zaduženo za izradu akta o proceni rizika na radnom mestu.
Kao i uvek, Lepota i Zver je tu da Vam pomogne i sa svim nedoumicama koje možete imati, pa Vas pozivamo da nam se javite u komentarima sa pitanjima ako ih budete imali.
